Otprilike 6 meseci nakon što sam se iz Los Anđelesa preselila u Tokio, faza medenog meseca života u Japanu protekla je i prešla u ono što se naziva „fazom odbacivanja“ kulturnog šoka. Drugim rečima, bila sam pod stresom i depresijom i želela sam da idem kući. Uzbuđenje koje sam nekada osećala kada sam na stanici Shibuia, postala je moja najgora noćna mora tokom mog svakodnevnog putovanja preko najprometnije raskrsnice na svetu do škole japanskog jezika. To je mesto gde sam često želela da se smanjim na veličinu Pikachu-a (jedan od Pokemona), tako da me moj instruktor ne može prozivati na času. Pokušala sam da koristim društvene medije da bih se osećala povezana sa svojim prijateljima i porodicom, ali iz osećaja srama nisam želela da kažem da me Japan rastužuje. Sve za šta sam bila navikla da budem brza i laka poput dostavljača iz Amazona, sada je zahtevalo nivo strpljenja koji me je nadmašio zahvaljujući previše komplikovanoj birokratiji. Moje mogućnosti su se polako svodile na minimum. Nisam se mogla vratiti kući, mogućnosti lečenja na koje se mnogi oslanjaju u Kaliforniji i Kanadi nisu mi bile dostupne, a savetnike koji govore engleski jezik nije bilo lako pronaći. Gubitak rešenja, okrenula sam se poznatoj teritoriji, obrazovanju + nauci i odlučio da naučim kako da budem srećan.

Shinrin-Yoku

Kroz svoje istraživanje (uključujući pohađanje kursa The Science of Happiness course koji toplo preporučujem) otkrila sam da su odgovori bili bukvalno u mom dvorištu. Šumsko kupanje (Shin-rin Yoku) nastalo je u Japanu 1980-ih i praksa je ležernog provođenja vremena u šumi uz otvaranje svih čula. Postao je popularan u SAD-u i drugim delovima sveta i poprima različite oblike, ali cilj je smanjiti stres provodeći vreme u prirodnom prostoru.

Povezana interdisciplinarna nauka o šumskoj medicini je proučavanje uticaja šumskog okruženja na zdravlje ljudi, uključujući:

  • Fizički faktore (temperatura vazduha, vlažnost, zvuci itd.);
  • Hemijski faktore (isparljiva organska jedinjenja);
  • Psihološki faktore (subjektivna ocena šumskog okruženja).

U osnovi, lekari istražuju efekte koje šumsko okruženje ima na ljude pre i nakon što učestvuju u šumskom kupanju.

Preventivna medicina protiv bolesti povezanih sa životnim navikama

Delimično zahvaljujući Međunarodnom društvu za prirodu i šumsku medicinu (INFOM International Society of Nature and Forest Medicine), knjigama potpredsednika odbora dr. King Li, Šumsko kupanje (Forest Bathing) i šumska medicina (Forest Medicine) i knjizi dr Yoshifumi Miiazaki, Shin-rin Yoku (Shin-rin Yoku), i naknadnim diskusijama sa obojicom , moje shvatanje šumskog kupanja i šumske medicine se uveliko proširilo. Više od 70% Japana je pošumljeno, pa je prirodno kulturno i logistički mesto za ovo istraživanje i praksu.

Sadašnje istraživanje usredsređeno je na preventivne mere protiv bolesti povezanih sa životnim navikama, slično kao što to mogu da pruže meditacija, vežbanje, dobre navike spavanja i uravnotežena ishrana. INFOM ne tvrdi da se šumsko kupanje može smatrati lekom za bolesti poput raka.

Do danas su istraživači šumske medicine dokazali da kupanje u šumi pruža sledeće prednosti:

  • Smanjuje hormone stresa kortizol i adrenalin;
  • Potiskuje simpatični sistem ili sistem „bori se ili beži“;
  • Poboljšava parasimpatički ili sistem „odmora i oporavka“;
  • Smanjuje krvni pritisak i povećava varijabilnost srčane frekvencije.

Istraživanja takođe pokazuju da šumsko kupanje može:

  • Pomoći Vam da bolje spavate;
  • Poboljšati Vaše raspoloženje;
  • Učiniti Vas manje agresivnim i neprijateljskim;
  • Pojačati Vaš imunološki sistem.

Učestalost vežbanja radi optimalnih koristi

Doktor Li i njegove kolege iz INFOM-a usredsredili su veći deo svog istraživanja na imuni sistem, posebno na ćelije prirodnih ubica (PU) koje mogu da napadaju i ubijaju neželjene ćelije. Da bi se povećale i održavale PU ćelije, preporuka je provesti 3 dana, 2 noći u šumi uz trajnu korist od 30 dana. Ako potrošite jedan dan, beneficije će trajati približno nedelju dana.

Za poboljšanje raspoloženja, primetili su poboljšanja nakon što su proveli 2 sata u šumi. Bonus za mene – čini se da šuma više utiče na raspoloženje žena nego muškaraca. To su subjektivna zapažanja zasnovana na korišćenju sistema bodovanja nazvanog POM, ali pomoću aplikacije za zauzimanje raspoloženja ili pisanja u časopisu, ovo je nešto sa čime svako može da eksperimentiše.

Otvaranje čula

Pored izbora optimalnog okruženja za šumsko kupanje, najvažniji aspekt šumskog kupanja je propuštanje prirode kroz svih naših (tradicionalno priznatih) pet čula plus šesto čulo:

  1. Vid
  2. Sluh
  3. Ukus
  4. Miris
  5. Dodir
  6. Stanje uma (može se nazvati i ekstrasenzornom percepcijom ili anomalnim iskustvom)

Vid

U svojoj knjizi, Biophilia, E.O. Vilson je popularizovao ideju da ljudi urođeno žele da se povežu sa prirodom i drugim oblicima života. Zbog toga vidite kompanije poput Amazona i Microsofta kako stvaraju prostore za zaposlene kako bi smanjili stres (i bili produktivniji) ili zatvoreni park na aerodromu u Singapuru kako bi putovanje učinili prijatnijim. Fraktalni obrasci u prirodi mogu smanjiti stres za 60%. Vizuelno tečno koristimo obrasce prirode i zato što nas to dobro opušta. Zelena i plava boja su nam utešne. Na osnovnom nivou, zeleno povezujemo sa obližnjom vodom i izvorom hrane. Pogled na prirodu može povećati nivo antiinflamatornih citokina – proteina koji našem imunološkom sistemu govore da radi više.

Sluh

Zvukovi u prirodi koji se ljudima najviše sviđaju su voda, vetar, brbljanje ptica i ptičja pesma. Ljudi su najosetljiviji na zvukove između 2.500–3.500 herca, što je isti raspon u kojem ptice pevaju. Postoje dokazi da ljudi gube sposobnost da čuju zvukove prirode zbog zagađenja bukom i isključivanja okoline oko nas noseći slušalice zato ne bi trebalo da koristite slušalice kada provodite vreme u prirodnom okruženju ili zelenom prostoru.

Ukus

U kontekstu šumskog kupanja, osećaj ukusa uglavnom je povezan sa jedenjem divlje planinske hrane (šumske hrane). Neke namirnice koje se jedu tokom šumskog kupanja u Japanu uključuju sansai ili prolećno planinsko povrće kao što su varabi mochi, paprat od guslavih kogomi i tara no me sa drveta Angelice.

Miris

Pedeset procenata pozitivnih rezultata šumskog kupanja potiču od mirisa koje unosite. Geosim je hemijsko jedinjenje koje cvekli, zelenoj salati i pečurkama daje zemljani ukus i doprinosi mirisu zvanom petrichor, kada kiša padne nakon suve čarolije i ulja koja se čuvaju u tlo i stena se ispuštaju u vazduh. Ljudi su vrlo osetljivi na geosim i mogu ga otkriti na niskim nivoima, jer nam je hemikalija pomogla da pronađemo hranu. Francuzi ovo nazivaju terroir ili ukus regije u odnosu na vino, sir i čokoladu.

Biljne hemikalije nazvane fitoncidi su prirodna aromaterapija šume. Istraživanja, posebno iz Južne Koreje, usredsređena su na ulja koja se emituju sa drveća. Pored toga što su odbrambeni mehanizam za drveće, oni nam idu i u korist. Na primer, citrusni miris fitoncida D. limonene pokazao se efikasnijim od antidepresiva za podizanje vašeg raspoloženja.

Mirisi japanskog šumskog kupanja uključuju beli čempres, drvo hinokija i list, ruzmarin, kedrovo drvo, eukaliptus i bor.

Dodirni

Zemlja ima prirodne električne naboje niskog nivoa koji su nam korisni. Razvili smo se u prirodi i imamo biološku potrebu da se sa njom povežemo, a opet smo stavili sloj između nas i prirode noseći cipele, popločavajući njihov vrh i postavljajući podnice na zemlju. Ono što možemo smatrati zaštitnim slojem, u stvari može biti štetno za naše zdravlje.

Micobacterium vaccae je bakterija koja se prirodno javlja u zemljištu i može pojačati naš imunološki sistem i povećati sreću. Kada iskopate prljavštinu ili jedete povrće iščupano sa zemlje, unosite m. vaccae.

Stanje uma

Šetnja šumom odmara naše mentalne resurse; čisti nam um i pomaže nam da razmišljamo. Možemo se setiti 20% više kada idemo u šetnju među drvećem za razliku od grada. To pojačava našu sposobnost rešavanja problema i povećava našu kreativnost za 50%.

Sertifikacija šumske medicine

Sada sam ponosni vlasnik sertifikata o završenoj šumarskoj medicini od INFOM-a. Dobila sam sertifikat u maju 2019. u Uenomura, Gunma, japanska baza za šumsku terapiju.

Nisam lekar i ne tvrdim da se bavim medicinom, ali razumem praksu šumskog kupanja, istraživanje šumskog kupanja, vrste medicinskih ispitivanja urađenih pre i posle praćenja promena, kako faktori životne sredine mogu uticati praksa, optimalno okruženje i uslovi i preporučeno vreme koje treba svakog meseca provoditi u šumi da bi se postigle maksimalne koristi.

Transparentan i otvoren monitoring šume životne sredine

Moje primarno područje fokusa je povezivanje podataka o životnoj sredini sa praksom provođenja vremena u šumi (bilo da se to naziva kupanjem u šumi ili jednostavno šetnjom u prirodi), u poređenju sa životom izvan šumskog okruženja, i podesiti zahteve za podacima i podaci transparentni. Korelacijom zdravstvenih standarda za zagađivače – čestice, svetlost, buku itd. I primenom onih na područja u kojima se obavljaju šumska kupanja i slične prakse, bolje ćemo biti u mogućnosti da uspostavimo osnovnu osnovu za šume za terapiju šumama, da pratimo promene životne sredine tokom vremena , i istražite kako faktori životne sredine utiču na nas. Na kraju bih voleo da čak i najmanji pošumljeni prostori budu prepoznati kao korisni bez obzira da li se nalaze na državnom ili privatnom zemljištu, sa krajnjim ciljem da steknemo veću povezanost sa drvećem i da ga držimo u zemlji.