Kažu, kada saznaš dijagnozu raka, svet stane. Sve što si znao, postane krhko. I tada ti treba neko, ne samo lekar, već čovek koji ume da te pogleda pravo u oči i kaže: Nismo gotovi. Tek počinjemo.
Moj večerašnji gost je jedan takav čovek. Profesor. Onkolog. Naučnik. Ali pre svega neko ko ume sa dostojanstvom da nosi tuđu borbu. U svetu statistike, on bira reč. U lavirintu neizvesnosti, on bira pristup. U svakom pogledu pacijenta, on čita nadu. On nije tu da obeća čudo. On je tu da kaže istinu. Da razume strah. Da podigne pogled kada ti više ne možeš.
I zato večeras ne govorimo samo o bolesti. Večeras govorimo o poverenju, o hrabrosti i o tome koliko jedan čovek može značiti kada ti se svet zaljulja.