Hem(i)oterapija
Sa hemioterapijom se danas često kreće pre operacije. U svakom slučaju, ne nadaj se (kao ja) da posle uspešne operacije nema hemioterapije! Ima, i te kako!
Ako te baš interesuje šta je to, saznaj na internetu. Moje je da ti ispričam svoje iskustvo.
Odmah da ti kažem, hemioterapija ima mali milion. Moja (prva) hemioterapija je nosila službeni naziv „Indikaciona HT 5-FU/CDDP“. Primio sam tri ciklusa pre operacije. Četiri dana primam terapiju, tri nedelje odmaram – to ti je jedan ciklus. Ne sećam se (a i nije me mnogo interesovalo) sastava terapije, znam samo da je bilo nekoliko boca koje su sestre menjale i da je trajala 3,5 do 4 sata. Od sastava sam ipak upamtio CISPLATIN, taj mi je zagorčao život! Koliko sam puta zadremao u kupatilu grleći WC šolju …
I šetaj!
Terapije u početku ne izazivaju mnogo nevolja, ide nekako. Meni je mučnina kretala četvrtog dana popodne. U početku blago, ali do subote to bude baš mučno. Povratiš pa misliš biće bolje, ali neće. Traje tako do utorka, srede pa se smiri. Ostalih 15 – ak dana odmaraš. Onda sve Jovo nanovo.
Mislio sam da će vremenom biti lakše, kao organizam se navikne. Neće biti bolje, biće gore. Hemioterapija ima kumulativni efekat, puni ti organizam otrovima i bude sve teže. Malo je tri nedelje da izađe iz tebe.
I šetaj!
Tih dana ja nisam mogao ni vodu da pijem, ti nateraj sebe ako ikako možeš. Što više vode piješ više mokriš. Što više mokriš više otrova izbacuješ. Prosto!
Tokom celog dana pij čajeve, malim gutljajima. Mladu koprivu i ivu možeš da nađeš u prirodi u svežem stanju. Mesec dana pij iđirot, pa napravi pauzu deset, petnaest dana. Ja sam sve čajeve pio tako što prenoće u hladnoj prokuvanoj vodi. Ujutro procedim i blago zagrejem. Ako ti teško ide, čajeve malo zasladi medom, lakše se pije.
I šetaj!
Koristi suplemente koji nadoknađuju elektrolite i ostale minerale. Ima jedan koji je kao jogurt, u plastičnoj je flašici i ima dva ukusa: čokolada i vanila – Nutridrink. Odličan je i nije nešto skup. Dobro pročitaj uputstvo – pij u malim gutljajima, najmanje sat, dva. Ume da bude težak, ali se ne daj.
Izgubićeš čulo ukusa u priličnoj meri, ali mora da se jede. Od hrane uzimaj lakše namirnice – kuvani krompir i kuvano pileće ili juneće meso, voće, ceđeno povrće (ne preteruj sa sirovom hranom), kaše, čorbe, keks, pogotovo plazmu. Cedi sok od kupusa, šargarepe, jabuke i malo cvekle. Kažem malo cvekle, meni je pojačavala mučninu. Ako se i tebi desi, ukini je. Biće vremena i za nju.
I šetaj!
Od lekara/onkologa traži da ti prepiše lek protiv mučnine – ti na to imaš pravo! Neće ti dati ako ne tražiš. Ja sam koristio Rasetron i još jedan, zaboravio sam koji. Kako li je tek kada se ne piju?! Traži i Lexilium da ti prepišu. Ne stvara zavisnost, a opušta. Bez njega ni danas ne idem nigde, nikad se ne zna …
Kada hemioterapija već dobrano odmakne, osetićeš neodoljivu ljubav prema krevetu! Volećeš ga kao nikada do tada. Teško ćeš iz njega izlaziti, mamiće te prijatan osećaj koji stvara ležeći položaj. Ovo pogotovo kada krenu vrtoglavice, ali ipak šetaj. Moj hodnik je dug 8 metara, dobro sam ga zapamtio. Brojao sam korake – najmanje 17! Sada, kada nema vrtoglavice, ga pređem u 12 koraka!
Mnogo puta sam pomenuo šetnju. Gledaj da je koristiš kada god možeš – po kući, po dvorištu, po gradu. Kako god, samo beži od kreveta. Ne preteruj u daljini i brzini, hodaj samo dok ti prija. Ako se zadišeš, ako ti se vrti u glavi – sedi. Miruj neko vreme, pa nastavi polako, ali prema kući.
Neka te ne čude promene raspoloženja. Ne može otrov da utiče samo na mišiće, mora da prođe i kroz mozak. Kada već budeš pun hemije, nailaziće talasi straha, beznađa, neizvesnosti, ljubavi prema tvojima … i krenuće suze. Nećeš znati zašto, ali pusti ih, možda sa njima izađe i hemija.
Drugu hemioterapiju (jer se karcinom proširio na stomačnu aortu) sam primao privatno, jer me je država „otkačila“. Kažu da sam iskoristio pravo na lečenje o trošku države. To što je karcinom prešao na limfne čvorove duž cele stomačne aorte, nema veze! O jednomesečnom lutanju od nemila do nedraga, o mangupima i prevarantima na koje sam nailazio nekom drugom prilikom. Uglavnom skener je video da se, u tih 30 – ak dana, karcinom duplirao! I najzad nada – saznao sam za kliniku „Oncomed“ u Beogradu.
Bio je to moj drugi susret sa srećom, „pao sam u ruke“ prof. Vladimiru Kovčinu. Druga hemioterapija je bila uspešna – za mesec i po dana zlo se smanjilo na jedan „čvorić“ od 5 mm. Međutim, treba napomenuti da je ova terapija bila ozbiljno agresivnija od prve. Biće da je zato i dala rezultat. Ipak, posle prvog primanja krvna slika se srozala toliko da sam zaglavio u bolnici, sa leukocitima na 0,7. Nisam mogao da stojim! I opet me je Gospod pogledao, lečila me je dr Nevena Kostić, u Kraljevačkom zdravstvenom centru. Pet dana kod nje i eto mene opet kući.
Jačina terapije je smanjena 20% i ja izdržah još pet odlazaka u Beograd. Ali, ovoga puta nisam ja vozio, mutio mi se vid, imao sam vrtoglavice. Zato je tu bio moj drug Joca Milenković i par puta Bojan. Ova terapija je izazivala manju mučninu, apetit je bio bolji, ali je sve drugo bilo mnogo ozbiljnije. Gubitak kose nije mi pravio problem, samo neka bude bolje. Kosa se vratila i to gušća i crnja nego pre terapije.
Ništa nisam menjao u suplementima, nastavio sam sa čajevima. Na drugačiju ishranu sam se već odavno navikao.
Namerno za kraj ostavljam svoje saznanje i iskustvo sa lekom koji je digao veliku prašinu kod nas. To je Imunofan. O njemu u posebnom postu.
