Dobar dan!
Ja sam Vladan Vešković. Imam kreativan posao, predivnu suprugu i dva sina – sokola. I rak. Dva puta u dve godine. Pa šta!? Ima i gorih stvari koje su mogle da me snađu. Malo čega sam se plašio od kada sam se razboleo, ali sam dobro promislio pre nego što sam pokrenuo ovaj blog. Zbog prirode posla koji profesionalno obavljam, svestan sam snage i uticaja koje ima javno izgovorena reč. I odgovornosti onoga koji je izgovara. Zato ću se truditi da neke ljude i ustanove ne hvalim i/ili ne kudim više nego što je neophodno da tačno ispričam kako je bilo. A bilo je i ovako i onako. Bilo je svakojako.
Zašto sam, onda, odlučio da sa celim svetom podelim sopstveno iskustvo, za koje mnogi onkološki pacijenti misle da je duboko lično, i o svojoj bolesti ćute? Zato što priča pomaže da se skrati vreme u pronalaženju rešenja, a ono čega mi sa rakom imamo najmanje jeste – vreme. Zato što oboleo od raka najviše veruje onome koji je kroz to iskustvo prošao. I preživeo! („Ako je mogao/la on/a, mogu i ja!“)
Borba sa rakom stavlja na iskušenje celu porodicu; bez njene podrške je (duboko sam uveren) gotovo nemoguće izboriti se sa ovim zlom. Znam to i zato što su me posle članaka u novinama i gostovanjima na TV, po pravilu zvale majke, supružnici ili bliski srodnici obolelih. Nikada pacijenti!
Hajde da to promenimo! Hajde da napravimo našu grupu, da pričamo i savetujemo jedni druge. Da nema tabu teme i nevažnih stvari. Naprotiv, da pričamo o tradicionalnoj i alternativnoj medicini, o savremenim i narodnim lekovima, o ishrani i promenama navika, o dobrim i lošim iskustvima sa zdravstvenim radnicima, a pogotovo da na tapet stavimo one koji maglu koju prodaju nazivaju čudotvornim melemima!
Bez medicine nema pomoći, ali konačno rešenje je u Tebi, Tvojoj veri, borbi i zašto ne reći, inatu, da budeš jači. Nema te medicine koja će izlečiti onoga koji se predao! Zato je naziv domena za ovaj blog – „lek za rak“. Zato što si Ti najefikasniji lek za rak!
I još nešto za kraj. Nemojte se ustručavati da budete deo ove naše priče. Pišite o svom iskustvu, pitajte za savet. Moramo zajedno, da bi bili jači!
Dobrodošli!
Sreda, 22. mart 2017. godine. Ustajem sa stola za endoskopiju i paprinim ubrusom sa usana uklanjam ostatke sluzi koja na
Otprilike 6 meseci nakon što sam se iz Los Anđelesa preselila u Tokio, faza medenog meseca života u Japanu protekla
Sve su mi rekli, koliko ću trajati, šta neću dočekati, čega se moram odreći, samo mi nisu objasnili kako da
Ni sunce, ni kiša. Ni smeđe, ni sivo. Više kao šuć-muć, pa prospi, da zauvek nestane. Takva nekakva, neodređena, bez
Svaki odlazak od kuće često u putniku izaziva blagu nelagodu, jer i nestrpljenje može da bude nelagodno. Nije svako putovanje
Moglo se ovo što sam napisao nazvati i „Pisma iz Podmoskovlja“ ili nekako slično. Mogao je naslov imati i reči
Razvojem inovacionih tehnologija i ubrzanjem celokupnog svetskog sistema, čovek je počeo da gubi korak sa realnošću. Povećanjem stresa, zračenja i
