
Цео живот у једном коферу
Сваки одлазак од куће често у путнику изазива благу нелагоду, јер нестрпљење може да буде нелагодно, комбинујући узбуђење и стрепњу, предосећај непознатог који се меша
Овде су издвојени одломци из романа Писма из Русије. Нису изабрани да препричају књигу, већ да читаоцу приближе њен тон, ритам и унутрашњи свет.
У њима се смењују тренуци пре пута, први знаци болести, болнички ходници, разговори са лекарима, тишина после операције, сусрети са људима који остављају траг и руски дани у којима лечење постаје више од медицинског поступка.
Сваки одломак отвара један део приче. Негде је то страх. Негде нада. Негде хумор који се јави онда када га човек најмање очекује. Негде захвалност према онима који су били ту када је било најтеже.
Ови текстови треба да помогну читаоцу да осети о чему је роман, пре него што уђе у целину књиге. Писма из Русије нису само сведочанство о лечењу, већ прича о човеку, породици, пријатељима, лекарима, вери, слабости и ономе што у човеку остане усправно и када се живот из темеља промени.
Напомена: Одломци су приказани ћирилицом, онако како су штампани у роману.

Сваки одлазак од куће често у путнику изазива благу нелагоду, јер нестрпљење може да буде нелагодно, комбинујући узбуђење и стрепњу, предосећај непознатог који се меша

Сунчано септембарско јутро на Крфу. Цело друштво на једном месту, четири пара. Гавра и Биља, Дејан и Бојана, Јоца и Зорица и Јасмина и ја.

Консултације са професором Радовановићем заказане су за 07.30. Дигестивна хирургија – Прва хируршка клиника Клиничког центра Србије, VI одељење. Место и људи који ће, то

Знао сам за реч конзилијум, али никада јој нисам прилазио као нечему што има везе са мном. Звучала је академски, хладно, некако ванживотно. А ето,

Од стана до клинике треба 40 минута, што метроом, што пешице. Првог јутра смо кренули много раније у страху да не закаснимо, осећај за потребно

Прво чега се сећам после операције био је Јасминин осмех. Била је ту, изнад мене, у ходнику испред сале, сагнута и насмејана, с оним изразом